POROĐAJ – MOJE ISKUSTVO

Nisam planirala ovaj tekst uopšte da pišem. Onda sam naišla na nekoliko blogova i priče žena o tome kakav je bio njihov porođaj. Počela sam da shvatam da mi neki detalji nisu više u bliskom sećanju i da ako ne budem zapisala, zaboraviću. A ne želim da zaboravim. A kako su one nesebično podelile svoja iskustva, mogu i ja. Zbog svih žena koje će tek proći kroz porođaj, a ne znaju šta ih čeka. A kao ja, želele su da znaju. Do najsitnijih detalja.

Moj porođaj je zaista bio odličan. Iz ove perspektive, tako zaista mogu da rodim petoro, kao što mi je babica i rekla posle nekoliko minuta. 🙂

UPOZORENJE – U OVOM TEKSTU ĆETE NAIĆI NA NEKE EKSPLICITNE DETALJE VEZANE ZA POROĐAJ, KOJI NISU BAŠ PRIJATNE STVARI ZA ČITANJE. PISAĆU I O ONIM “LOŠIM” STRANAMA POROĐAJA KOJE SE NE SPOMINJU TOLIKO ČESTO I AKO STE GADLJIVE, LAKO SE UPLAŠITE ILI ČITATE SA SUPRUGOM ILI DECOM, NEMOJTE REĆI DA VAS NISAM UPOZORILA.

Termin je bio 25.6.2016. godine. Od početka juna doktorka je govorila brzo će on, glava mu je skoro u kanalu. Svaka kontrola, a u devetom mesecu ih je bilo 5-6, za mene je bila gotova stvar, zadržaće me. Kesa sa stvarima za porodilište svaki put u kolima, muž i ja kao na iglama. Cela porodica, drugarice i drugovi čekaju da se javimo. Zamislite moju frustriranost kada me TEK 27.6. moja doktorka zadržava na patologiji trudnoće u bolnici KBC Dragiša Mišović. Delom me je zadržala zbog mesta, delom zbog premašenog termina. Dakle dva cela dana ja sam kao sumanuta šetala hodnikom. Mislim da sam prelazila po 10km dnevno idući tim hodnikom gore-dole, a on nema ni 50m. Tri ctg-a dnevno, i dosađivanje za sve pare. 28.6. oko 22.30, nakon što sam već svima javila da idem u krevet i da se NIKADA neću poroditi, osetila sam jak menstrualni bol. Kada je prošao ustala sam da bih otišla da piškim, a kako sam ustala osetila sam nešto mokro u gaćama. Kao da sam se upiškila, međutim nisam osetila da sam pustila mokraću. Brzo sam otišla u kupatilo i videla da je neka vodica izašla, gaće su bile skroz mokre. Pukao (napukao) mi je vodenjak. Cimerka iz sobe je pozvala sestru koja je došla da vidi o čemu se radi a ona me je odmah pozvala na ctg. Rekla mi je i da stavim mrežasti uložak kako ne bih ostavljala plodovu vodu svuda za sobom. Kad smo završili sa ctg-om, pokazala sam joj ulozak koji sam stavila. Plodova voda je bila zelena, oduzela sam se. Ctg je zabeležio neke male kontrakcije, ja nisam ništa posebno osetila. Neki blagi menstrualni bol. Zatim sledi brzinsko pakovanje, panično zvanje drugarice koja je babica, suzdržavanje da se rasplačem od straha. Za manje od 20 minuta sam bila na putu za salu. Nikome od porodice nisam javila osim mužu.

Čekam sa sestrom lift da me odvedu u salu i plačem. Ona me pita šta mi je, a ja ne mogu da se smirim. Ctg, priprema i taj čuveni klistir, a ja i dalje plačem. Sestra pokušava da me smiri, ali meni samo kroz glavu prolazi kako je plodova voda zelena i molim Boga da je beba dobro. Vide se neke blage kontrakcije, ja kao osećam nešto, ništa posebno. Sam klistir nije ništa strašan. Ne boli, malo je neprijatno. Težak deo je trpeti što duže. Posle klistira tuširanje, bila sam izdepilirana pa nije bilo potrebe za brijanjem. Kako je bio slobodan jedan krevet/sto u sali, odmah me smeštaju tamo. Nešto posle ponoći sam bila tamo, posle pregleda (samo jedan prst otvorena) stavljaju mi braunilu, kače ctg. Tada su me već doktorka i sestra smirile. Plodova voda jeste bila zelena, ali je bila bistra. Kada je plodova voda mutno zelena, to je znak za alarm. Beban je bio dobro, srčani tonovi su mu bili dobri sve vreme. I ja sam se smirila. A možda su mi dale i nešto za smirenje, nije isključeno. 🙂 Meni su kontrakcije već polako počinjale i odmah su mi dali stimulaciju. Oko 1 ujutru kreću bolovi na svakih 2-3 minuta. Ti početni bolovi nisu strašni. Ne znam tačno šta su mi dali kao stimulaciju (neka vrsta oksitocina), sećam se da su počeli sa 6(mg?), i te bolove sam bez problema ‘predisavala’. Pored mene je bila žena kojoj je već bila uključena epiduralna anestezija i nas dve smo pričale o svemu i svačemu. Kako se bol pojačavao, tako je razgovor bio sve tiši. U međuvremenu još jedan pregled, otvorena jedva dva prsta, još uvek ne može epidural, pojačavaju stimulaciju na 12. Uspela sam da ne kukam mnogo, i čekala sledeći pregled da kaže da li mžze epi. 3 sata, opet pregled, samo 2ipo prsta ali grlić kako kaže doktorka je dobar (šta god to značilo) može epi, stimulacija se povećava na 24! Brzo je došao anesteziolog, izdržavam još 3-4 kontrakcije dok se oni spremaju. Jedva… Dok je anesteziolog došao pojačana stimulacija je učinila svoje. Kontrakcije su bile na sve kraći razmak i sve jače, počela sam već da se osećam malaksalo od bolova, mučnina. Kunem se da sam od kad je anetezilog ušao dok nije počeo da deluje epi na trenutak gubila svest tokom kontrakcija. Nemoguće je da onoliko boli kada je potpuno prirodan porođaj. Indukcija je zaista zlo!

Sama aplikacija epidrualne anestezije je bezbolna. Jedini bol je bio ubod prilikom davanja lokalne anestezije. Ostalo je samo osećaj pritiska i neprijatno je jer je potrebno kolena što više saviti ka grudima. Stomak smeta, a pritom su u toku kontrakcije. I naravno bodu te u kičmu, ne možeš da budeš potpuno smiren. Ali onda je počeo da deluje epi… Pa ono ko izmisli zaslužuje sve na ovom svetu! Bukvalno je bilo ovako – osećam kontrakciju, ona prolazi, osećam hladno dok ubrizgavaju šta već ubrizgavaju, sledeća kontrakcija skoro da ne boli, i onda ništa! Naravno, ne potpuno ništa, osećala sam kada je kontrakcija, gledam ctg, kontrakcije su išle preko 80 i 90 a ja sam samo osećala blagi pritisak u leđima.

Sledeći pregled je u 5, otvorena sam 5 prstiju. U međuvremenu sam dremala i gledala šta se dešava. Žena pored se porodila. Plakala je, povratila, malo se i drala. Bebu su pored mene preneli i ja sam je videla. Bila je tako mala, sva crvena i sluzava. Trudila sam se da sve ispratim kako bih znala šta me čeka. Nisam mogla da gledam jer je bila navučena zavesa, ali sam slušala. Važno je znati da beba nije odmah zaplakala, tek posle oko minut. To je sasvim normalno. Ženu ušivaju, pričaju, šale se. Dve doktorke su dežurne, i dve sestre u toj sali. Ima ih još nekoliko u salama okolo. Dolazi druga žena, drugo joj je dete. I ona dobija epi, a pre toga plače kao kiša, jauče… Kada su njoj dali epi mene pitaju kako sam i pošto sam tada već počela da osećam malo bolove (i dalje ništa u odnosu na pre epija), daju mi još jednu  dozu epija. Kaže doktorka, bolje da ti damo, da te ne boli ušivanje. Ko zna kako će biti u drugoj smeni, da li će moći da mi daju. To je bilo oko 6 ujutru. Nakon što se druga žena porodila, i ja opet ispratila ceo porođaj, odmaram. Zaspala sam na jedno 20 minuta sigurno. U nekom trenutku su mi kateterom ispraznili bešiku. Oko 7 sam počela da osećam neki pritisak kao blagi nagon za kakenje. Mislila da mali udara glavom dole pa tako osećam kontrakcije jer mi je rekla doktorka na prethodnom pregledu da mu je glava skroz nisko i biće za koji sat. Ja sam računala neće pre 10, smoriću se garant.

U pola 8 dolazi moja doktorka koja je radila prepodne, pregleda me i kaže: “Marta, hajde da te porađamo.” Bila sam potpuno otvorena. Malo je reći da sam bila u šoku. U narednih 10 minuta skuplja se gomila ljudi. Moja doktorka, jedna od doktorki iz noćne, babice iz noćne, babice što su došle na posao, 4-5 stažista, moja drugarica babica. Bilo je preko 10 ljudi u sali. Ja u neverici, nisam očekivala tako rano. Bila sam ubeđena da neće još koji sat. Nameštaju me, pričaju mi šta treba da radim i onda kreće guranje. Moram da guram iz stomaka, ne iz glave. Kao kada kakim. Iz sve snage, da dam sve od sebe. Ja se trudim, to traje 10 minuta sve ukupno. U jednom trenutku babica uzima makaze i secne. Čujem makaze, ne osećam ništa. Guranje nije bolelo. Ne znam da li je to zbog epija, ali taj deo je samo neprijatan. Posle minut glava izlazi na pola, moja doktorka mi naleže na stomak, evo cela glava, još jednom evo i mog Alekse. Secnuli su me kako kažu normalno za prvorotku, ali ja mislim da je malo više. Nije ni čudo kada je velika beba. Babica ga drži, hoće da mi ga daju a ja pitam: “Da li dobro?”. Stavili su mi ga na stomak na minut, nisam ga ni videla lepo. Samo sam htela da ga pregledaju da budem sigurna da je dobro. Uzimaju ga da ga srede a doktorka kaže ono što svaka majka obožava da čuje par minuta nakon porođaja. “Isti je otac!”. Nakon brisanja, pregleda, merenja,daju mi ga, i tada ga lepo vidim. Najčudniji i najlepši osećaj na svetu. Vidiš svoje dete, nestvarno ti je da se poslednjih nekoliko sati uopšte desilo.

Rodio se u 7:50. 4240gr i 56cm. Ocena 9/10.

Dok su njega pregledali, meni je babica pritisla stomak i puf, ja sam rodila posteljicu. Tek tako. Ništa nisam osetila. Bebu odnose, a mene ušivaju. Opet živeo epi, ništa osetila nisam. Ušivala me je doktorka koja stažira tu, odličan posao je obavila. Ožiljak skoro da ne znam gde je. Najsmešniji deo je bio kada mi je prišla jedna stažistkinja i rekla ko je. Išle smo u srednju zajedno, bila je drugo odeljenje. Na kraj pameti mi nije bilo da ću videti baš nju tu, trebalo mi je par minuta da ukapiram ko je. I sa njom sam se malo ispričala, i onda je došlo vreme da me sklone sa stola. Prebacili su me u hodnik gde sam morala da čekam da prođe 2 sata od porođaja kako bi me prebacili u sobu. Telefon sam dobila pa sam počela polako da zovem i šaljem poruke. Pokušala sam i da zaspim, ali nisam mogla. Pažnju mi je odvlačila žena koja je vikala i molila da joj daju epi ili je vode na carski. Setila sam se bolova pre epija i mislila u sebi jadna žena. Lako je meni, sve je gotovo. Možda bi joj lakše bilo da je ćutala, čuvala snagu. Pre nego što je došlo vreme da me odvedu u sobu, skinuli su mi epidrualni katetar, i polako odvezli… Nisam smela da ustanem sama, tako da sam čekala sestru. U međuvremenu eto mi ga muž i mama, oko 12. Donose i Aleksu i mi se svi izljubimo, izgrlimo. Oni odlaze, ja ustajem uz pomoć sestre. Tuširanje, i odmah sam bolje. Ceo taj prvi dan je kao u magli. Znam da sam oko 15h dobila injekciju diklofena jer epi je odavno prestao da deluje, a rana je dosta bolela. Ali o tome neki drugi put.

Konačan zaključak je da boli. Ali onog trenutka kada se dobije epi, ili kod žena koje se bez epija porođaju, kada se beba rodi, bol prestaje. Ali ono što je činjenica je da nakon što žena postane majka, ceo svet joj se menja. I to je ono što je bitno. Porođaj dođe i prođe. A ostaje to malo stvorenje kome ste sve. Koje vas bezuslovno voli i potpuno zavisi od vas. Kome ste ceo svet. I koje je ceo vaš svet!

 

 

 

 

 

ŠTA JE ZAISTA POTREBNO PONETI U PORODILIŠTE(za bebu)?

Kada se pakujete za porodilište, uvek razmišljate o tome šta je potrebno vama. Ja, iskreno, nisam uopšte razmišljala o tome šta mi treba za bebu jer sam čula da u mom porodilištu ima svega. Bila sam u fazonu kada se porodim doneće mi pelene i maramice, samo to mi treba. Onda je bila frka i panika da mi donesu sve jer čim su mi doneli bebu, nekoliko sati od porođaja, trebalo je da se presvuče, a ja nisam imala pelene. Iskreno, bilo me je baš sramota. Zato ću sledeći put pelene poneti sa sobom, kao i sve ostalo sa spiska koji možete ovde pronaći.

P.S. OVAJ SPISAK SE ODNOSI NA PORODILIŠTE KBC DRAGIŠA MIŠOVIĆ, KAO I DRUGA PORODILIŠTA GDE JE BABY FRIENDLY PROGRAM. DOBRO SE RASPITAJTE DA LI JE ZA VAŠE PORODILIŠTE POTREBNO PONETI JOŠ NEŠTO, ILI SU NEKE STVARI VIŠAK.

Dakle, ovo je spisak šta treba spakovati u drugu kesu/torbu za porodilište (pored one koju ćete spremiti za vas):

  • Malo pakovanje pelena – Newborn, 1 ili Mini (svake imaju drugačiji naziv). One imaju oko 20 komada u pakovanju i sasvim su dovoljne za vreme provedeno u porodilištu. Moj vam je savet da ih kupite i spakujete u kesu koju ćete ili poneti sa sobom ili će ih tata doneti čim se porodite. I kupite ih vi, one koje vi želite. Meni su doneli i pogrešan broj i pogrešne pelene. I osim ako vam beba bude baš velika, nema potrebe da uzimate dvojku, najmanji broj će biti sasvim ok. Moja beba je imala 4240gr i dvojka mu je bila velika.
  • Pakovanje vlažnih maramica – Skoro svaki put kada se ukaki bebu sam prala, ali nije uvek bilo potrebe da se pere. Umorna, nenaspavana, sa bolovima, ako sam mogla da ne proživljavam taj stres da moje tek rođeno dete sama operem (sve one koje su prvi put mame će me razumeti) posegnula sam za maramicama. I ne slušajte one priče da su vlažne maramice zlo, one su često spas.
  • Vlažna krema za “pelenski” predeo (pavlovićeva npr.) – Sami izaberite koju ćete, neophodna je.
  • Peškir za bebu – Kada je operete, da je ne biste brisali tetra pelenom kao blesava ja.
  • Nekoliko tetra pelena – Bolnica u kojoj sam se ja porađala ima tetra pelene, ali ta jedna dnevno koju dobijem mi nije bila dovoljna. Sledeći put ću poneti nekoliko, uvek su potrebne.
  • Duda – Neke mame ne žele svojim bebama da daju dude, i ja to poštujem. Ali ovim putem bih se zahvalila lepoj pedijatrijskoj sestri čijeg imena se ne sećam, što mi je u pola noći donela dudu da dam bebi. Tu noć sam lakše preživela. Sutradan su mi doneli dudu a ja ću je sledeći put spakovati.
  • Benkice – U porodilištu bebi obuku benkicu svako jutro, a tetra pelenu zavežu kao suknju. Ako se beba isprlja iz nekog razloga, u nekim porodilištima vam neće dati novu benkicu za bebu(jer nažalost nemaju, nije da ne žele), tako da treba da ponesete i neku svoju, za svaki slučaj.
  • Pamučne rukavice za bebu – Bebe imaju jako oštre nokte i ako ne želite da vam se beba od rođenja grebe, obavezno ih ponesite.
  • U nekim porodilištima je potrebno poneti i čarapice, zeke, kapice. Dobro se raspitajte.

Za izlazak iz porodilišta:

  • Odeća za bebu – U zavisnosti od godišnjeg doba, ali uglavnom su to neka zeka sa bodićem, ispod nje benkica ili bodić na duge ili kratke rukave, kapica, rukavice.
  • Pelena za jednokratnu upotrebu – Verovatno će vam ostati od onih koje budete koristili. U nekim porodilištima ovo nije potrebno, pa treba istu da ponesete za izlazak.
  • Tetra i švedska pelena – U nekim porodilištima kažu da se široki povoj više ne nosi i bebama ih ne stavljaju. Neki pedijatri kažu da je obavezno nositi ga do 6 meseci, neki da ne treba da se nosi uopšte dok neki kažu da se nosi do prvog ultrazvuka a nakon toga skida. Vi ćete odlučiti kako ćete, ali moja preporuka je da ponesete i stavite bebi za izlazak kući, ali ako to i ne uradite, neće biti smak sveta.
  • Auto sedište – Svako ima svoje mišljenje, moje je da bez auto sedišta beba ne sme u auto, čak ni iz porodilišta. Auto sedišta su predviđena za prevoz bebe od prvog dana, i nemojte misliti da je njima tu neudobno. Položaj u kom leže je položaj koji je sličan onome iz stomaka, i nije potrebno ništa postavljati ispod bebe.
  • Foto aparat – Da se srećni roditelji slikaju sa bebom.

 

Ovo je moj spisak za porodilište, za bebu. Nadam se da sam barem nekome pomogla u pakovanju. Ukoliko mislite da sam nešto zaboravila, napišite u komentarima, dodaću na spisak.

Ako i zaboravite nešto da spakujete, preživećete. Doneće vam ili ćete se snaći. Ali ako se lepo spakujete izbećićete nepotrebno nerviranje i boravak u porodilištu doživeti malo prijatnije.

Ukoliko vam se sviđa ovaj tekst, ne zaboravite da podelite sa vašim drugaricama trudnicama ili onima koje planiraju decu.

 

 

 

ŠTA JE ZAISTA POTREBNO PONETI U PORODILIŠTE(za vas)? I ZAŠTO…

Kao mama bebe od četiri meseca relativno skoro sam prošla kroz pakovanje za porodilište, a zatim i trošenje svega što sam ponela, nerviranja jer sam nešto zaboravila, a posebno nerviranja jer su mi pogrešno donosili ono što sam tražila.

Kako bih nekome možda pomogla prilikom pakovanja pravim ovaj spisak za sve buduće mame. A i kada se za koju godinu, daj Bože, sledeći put budem pakovala za porodilište, ovaj tekst će mi dobro doći jer me pamćenje možda neće najbolje služiti 🙂

P.S. U OVOM TEKSTU ĆETE NAIĆI NA NEKE NE TAKO PRIJATNE STVARI ZA ČITANJE. PISAĆU O ONIM LOŠIM STRANAMA POROĐAJA KOJE SE NE SPOMINJU TOLIKO ČESTO I AKO STE GADLJIVE, ILI ČITATE SA SUPRUGOM, NEMOJTE REĆI DA VAS NISAM UPOZORILA.

P.P.S. Fotografiju zanemarite, nemam trenutno u kući sve sa spiska pa nisam mogla sve da fotografišem.:)

Dakle, ovde je spisak po kome ću se sledeći put spakovati za porodilište i malo duže objašnjenje za šta vam je šta potrebno. Ja sam se porađala u KBC Dragiša Mišović pa nešto od onoga što ću napisati možda ne važi za sva porodilišta, ali ću to u tekstu i naglasiti:

  1. Sve potrebne analize i dokumenta – Ovaj spisak se razlikuje od porodilišta do porodilišta, ali uglavnom je tu vaša lična karta, zdravstvena knjižica, uput za porodilište, poslednja krvna slika, vaginalni i cervikalni bris, krvna grupa, korpokultura itd.
  2. Mobilni telefon i punjač – Kako drugačije da obavestite sve koje želite i pošaljete slike vaše prelepe bebe?
  3. Novac – U suštini nemate gde da ga potrošite, ali možda zatreba…
  4. Mrežasti ulošci – Neophodno, u velikim količinama. Naročito kod prirodnog porađaja. Moja velika greška je što sam kupila samo 3 pakovanja i njih ponela, a nisam napravila zalihu kod kuće. Svaki dan su mi donosili još. Plus što su se nervirali što su morali da idu da ih kupuju u DM-u, jer sam ja jelte htela Vir, pošto sam na više mesta pročitala da su najbolji. Na kraju sam ih slala gde nađu najjeftinije jer se to toliko često menja, najviše u prvim danima, da nema svrhe kupovati neke određene. Baš nisam primetila da su neki posebno dobri, a koristila sam i Vir, i Boni, i one iz Lilija, i one iz Akse i one od 100 dinara iz Idee (K plus). Dakle, ponesite slobodno 3-4 pakovanja u porodilište, a kod kuće napravite zalihe od još barem 3-4 pakovanja. Kažu lako će se kupiti, ali samo one koje su skoro prošle kroz porođaj se sećaju da i nije bilo baš lako ići u prodavnicu 5-6 dana posle porođaja (ja sam se pravila hrabra i išla posle 7, sva prebledela došla kući), a suprug je ama baš svaki put kupio samo jedno pakovanje, iako sam mu rekla da treba više. Ja sam ukupno potrošila oko 15 pakovanja pa prešla na obične uloške. Ukoliko se porađate craskim rezom, drugarice kažu da mrežaste uloške koristite samo u bolnici (jer ne smete druge, barem ne u Mišoviću), a kod kuće možete odmah preći na obične.
  5. Mrežaste gaćice –  Ukoliko se prirodno porađate i imate ranu od epiziotomije moguće je da nećete moći normalno da sedite ni stojite, a kamoli nosite obične gaće. Mrežaste gaćice će vam olakšati time što će držati uloške na mestu, a vazduh će i dalje dolaziti do rane. Na više mesta sam pročitala da ne smeju da se nose mrežaste a ni bilo koje druge gaćice u bolnici. Ne znam u kojoj je to bolnici, niti kako misle da ustajete i pokrenete se sa dva uloška među nogama ako ih nemate… U Mišoviću možete da ih nosite, niko vam ništa neće reći. Jedino će sestre proći pred vizitu i reći da legnete i skinete ih, kako bi pri pregledu doktori lakše pogledali ranu time što će nekim instrumentom samo pomeriti uložak. Ja sam se hvatala za gaćice i oblačila ih kako sam videla leđa viziti, svaki put. Što se tiče količine, moje iskustvo je to da sam potrošila jedno pakovanje i tražila drugo da mi kupe i donesu. Nisu poslušali moja uputstva da mi ih kupe u DM-u, već su mi doneli neke iz Akse koje su mi bile male. Tako da vam predlažem da kupite jedno pakovanje(5kom u pakovanju), probajte kod kuće pa ako su vam OK, kupite još jedno pakovanje i ostavite ga kod kuće da vam donesu ukoliko je potrebno.
  6. Octenisept – Posle svakog vršenja male nužde nakon prirodnog porođaja verovatno ćete menjati mrežaste uloške. Moj savet je da prsnete octenisept na uložak svaki put kada ga menjate. Blago će vam rashladiti ranu i umanjiti bol, a pomoći će i da se rana ne inficira. Neki se kunu i u Rivanol, ali ja ga nisam koristila.
  7. Peškiri – Ja sam ponela samo tri, i to je bila greška. Svaki dan su mi donosili po još nekoliko i nekad mi ni to nije bilo dovoljno. Jedan sam držala na jastučnici, jer tako radim uvek kada spavam u bolnici/hotelu i sl., dok sam ostale brzo prljala. Ono što vam možda niko nije rekao je da prvih nekoliko dana rana od epiziotomije peče dok vršite malu nuždu. Ono što je meni olakšalo život ne samo u bolnici nego kasnije i kod kuće jeste da vršim malu nuždu sa vodom sa tuša usmerenoj ka intimnoj regiji. Nakon toga je potrebno osušiti se, naročito “dole”, a to često ostavlja trag na peškiru i ja ih nisam ponovo koristila.
  8. Nepromočivi podmetačiNjih ćete verovatno kupiti za bebin krevetac, a ja vam predlažem da neki ponesete sa sobom u porodilište. Nažalost, situacija u našem zdravstvu je takva da nemaju dovoljno posteljina za sve krevete, a kamoli da vam promene ukoliko ima potrebe. A verujte mi, biće potrebe. Ako ne želite šarene, mogu da se kupe i obični beli, pitajte u apoteci.
  9. Četkica i pasta za zube – Ne treba objasniti zašto…
  10. Dezodorans/stik – Ni ovo ne treba objašnjavati. Ja se ne osećam prijatno bez dezodoransa.
  11. Sapun – Ruke ćete prati non-stop…
  12. Krema za ruke – Nije neophodno, ali od trenutka kada postanete mama praćete ruke bezbroj puta dnevno. Ako ih ne hidrirate, ubrzo će biti jako suve.
  13. Labelo – Meni je neophodno, jer mi se usne jako brzo suše.
  14. Gel za tuširanje – Ako možete sa sapunom da se istuširate, nije vam neophodan.
  15. Šampon za kosu – Pošto sam ležala na patologiji trudnoće dva dana pre nego što sam se porodila, a kosu sam oprala par sati pre pucanja vodenjaka, iskoristila sam ga. Kosa je “mogla da prođe” pa je nisam opet prala.  Ali ću ga svakako opet poneti, za svaki slučaj.
  16. Fen za kosu – Nisam ga nosila, već pozajmila od trudnice u sobi pored. Sledeći put ću ga možda spremiti da mi donesu ukoliko bude potrebe.
  17. Brijač i pinceta – Ja sam ih koristila jer je bilo trenutaka kada mi je bilo i dosadno, a nisam mogla da spavam.
  18. Toalet papir – Barem jednu rolnu.
  19. Vlažne maramice – Nosićete ih i za bebu, ali trebaće i vama.
  20. Asepsol i/ili podmetači za wc šolju – Ja sam imala oba ali iskreno, nisam ni otvorila podmetače za wc šolju. Svaki put sam samo dobro isprskala wc šolju asepsolom. Doduše, nakon porođaja za malu nuždu nisam ni koristila wc šolju, ali bolje je poneti.
  21. Gumice za kosu – Usput kupite gomilu da imate i kod kuće. Kosu ćete vezivati stalno.
  22. Četka za kosu – Iako je vezana, treba je nekada i očešljati 🙂
  23. Spavaćice – U Mišoviću navodno nije potrebno poneti spavaćicu, jer ti oni daju. Ja je nisam spakovala, i zaista sam dobila jednu. Posle tri dana, usput i porođaja, ta spavaćica više nije bila za nošenje, a drugu nisam mogla da dobijem. Tada su mi moji doneli dve, obe sam vratila kući uflekane.
  24. Brushalter/Brushalter za dojilje – Ja nažalost nisam nijednog trenutka doživela to čuveno “nadolaženje mleka” posle porođaja pa nisam ni koristila brushalter za dojilje. Običan brushalter nosila nisam, osim kada sam krenula kući.
  25. Lanolin – Ja ga nisam koristila(jer nažalost nije bilo potrebe), ali žene po porodilištu sa izgriženim bradavicama kažu da je spas. U DM-u imate jako povoljan.
  26. Papuče – Kao i spavaćicu, u Mišoviću ih dobijate, ali mene su pitali da li sam imala svoje. Za ostala porodilišta koliko sam čula su takođe neophodne.
  27. Čarape – 2-3 para, ako vam bude hladno, ne porađaju se svi po najvećoj vrućini kao ja 🙂
  28. Diklofen – Ampule za injekcije i čepići. Ja sam koristila, mnogo su mi pomogli da mogu uopšte da se pokrenem. A pošto je baby friendly program u Mišoviću, mogla sam da uradim sve što je trebalo oko bebe zahvaljujući njima. Nažalost, oni nisu imali ništa što bi mi dali protiv bolova tako da kada je prestao da deluje epidural, bila je frka i panika da mi se donesu. Tako da sledeči put nosim sa sobom, pa ću ih najlakše vratiti kući ako mi ne trebaju.
  29. Flaša vode i sok – Bićete žedne kada dođete u sobu, a možda neće moći odmah da vam dođu u posetu.
  30. Keks, grisine, čokoladica – Bićete i gladne, a možda nećete odmah dobiti obrok, ili vam se neće svideti šta su vam dali.
  31. Kese – Obične, plastične. 2-3kom. Trebaće vam za svašta.
  32. Šminka – Ovo je zaista vaš izbor, ali ja sam želela barem malo pudera i maskaru da stavim pred dolazak kući. Ako ništa drugo da na slikama ne budem kao zombi.

PAKOVANJE – U zavisnosti od porodilišta, pakovaćete stvari u kofer, torbu ili velike kese. U Mišoviću ne dozvoljavaju torbe, mada su i njih devojke donosile pa ih nisu vratili kući bez da ih porode.

Pripremite još i kod kuće da vam suprug donese:

  1. Zalihu mrežastih uložaka
  2. Mrežaste gaćice
  3. Garderobu za izlazak (sa sve obućom i donjim vešom) – Da nisam sama spakovala, papuče bi zaboravio da mi donese ili gaće. (ne mogu baš kući sa mrežastim gaćicama)
  4. Pumpica za izmlazavanje – U bolnici mi možda i ne bi mnogo pomogla, ali će mi je sledeći put suprug doneti odmah posle porođaja kako bih ukoliko beba ne može da sisa iz nekog razloga sama pokušala da pokrenem laktaciju.

Eto, to je moj spisak za porodilište. Nadam se da sam barem nekome pomogla u pakovanju. Ukoliko mislite da sam nešto zaboravila, napišite u komentarima, dodaću na spisak.

Ako i zaboravite nešto da spakujete, preživećete. Doneće vam ili ćete se snaći. Ali ako se lepo spakujete izbećićete nepotrebno nerviranje i boravak u porodilištu doživeti malo prijatnije.

Ukoliko vam se sviđa ovaj tekst, ne zaboravite da podelite sa vašim drugaricama trudnicama ili onima koje planiraju decu.

DODATNI KOMENTAR:

Drugarice su mi rekle da dodam i sledeće:

Betanija(Novi Sad) – Kupatila često deli i osam žena, pa je potrebno poneti posebne papuče za kupatilo kako ne biste bose gazile posle žena koje ne razmišljaju o tome da će neko ući posle njih da se istušira. Potreban vam je i bade mantil, da ne biste šetale polugole. Kažu da su zabranjene i sve gaće, i da spavaćice moraju da budu kratkih rukava i sa dubokim kopčanjem zbog infuzija i dojenja.