RESTORAN TABOR

Moj rođendan je najvažniji dan u godini! Mnogo ljudi me ne razume ali to je dan kada želim da sam bitna, da me ‘maze i paze’. Uglavnom se na kraju razočaram jer drugima nažalost moj rođendan nije toliko bitan kao meni, ali kako sam starija postajem mudrija pa smanjujem očekivanja. Ove godine sam otkazala proslavu za 20 ljudi, spremanje, čišćenje i nerviranje, koje obično obožavam jer volim da sam ‘domaćica’, i zamenila sa odlaskom u restoran sama sa mužem. I to je bila odlična odluka jer mi je bilo fantastično!

Odluka je pala da idemo u restoran Tabor. Ne samo zato što nam neko blizak radi tamo već zato što je to jedan od najboljih restorana u gradu! Savršena usluga, savršena hrana, prelep ambijent i atmosfera. Još da je malo pristupačniji pa da idemo tamo barem 2x mesečno. Ovako se zadovoljavamo posebnim prilikama kao što je moj rođendan i pre par meseci Dan zaljubljenih. Tada uživamo u prelepom ambijentu i savršenoj hrani ovoga restorana.

Za moju prvu recenziju nisam sigurna da li ću ispuniti neke postavljene kriterijume o tome šta je sve potrebno da napišem, jer nisam ‘prostudirala’ recezije drugih blogera pre pisanja ovog teksta. Pisaću onako kako JA mislim da treba, jer ipak je ovaj blog MOJ mali svet u kojem ja treba da postavljam pravila. Pa hajde da krenemo…

Od kada sam bila tinejdžerka i počela da idem sama u grad, uvek sam prolazila pored Cvetkove pijace. Sećam se da je pored okretnice autobusa 55 kojim sam išla na Adu bio neki restoran okružen zelenilom. Nisam tada previše razmišljala o njemu ali me je uvek kada bih prošla pored interesovalo kako izgleda unutra, jer spolja se ništa ne vidi.

Premotavamo skoro 15 godina kasnije kada sa tada dečkom, a sada suprugom, prvi put odlazimo tamo. Brzinski smo posetili tu blisku osobu koja radi tamo i popili piće. Retko ko u Taboru samo pije piće, uvek se jede. Ali su nama ‘progledali kroz prste’. Oduševio me je enterijer ali posebno fotografije koje sam zapamtila. Skoro stotinu fotografija poznatih ličnosti okačene svuda po restoranu. Naravno svi su oni u restoranu Tabor, nasmejani, lepo se provode. Po tome je ovaj restoran i najpoznatiji.

Premotavamo još jedno 2 godine napred. Bašta restorana, Aleksa ima svega 2 meseca, mi jedemo teleću čorbu i pijemo kafu. Jedan od naših prvih izlazaka kao porodica od troje. Komentarišemo zanimljive stolove i električni mlin za biber kojim nam je konobar ponudio da začini čorbu i ne možemo da ne zaključimo kako je ovaj restoran prelep i kada se sedi u bašti. I da ni u jednom restoranu nisam doživela da konobar priđe sa mlinom za biber i ponudi da mi začini čorbu! Još jedan plus od mene!

P.S. Pri sledećoj poseti i istoj toj čorbi nam je poverio da je bolji ručni od električnog mlina, čisto ako nekoga interesuje.

Da preskočimo još 2 naredne posete kada smo jeli Goveđi gulaš i Leskovačke uštipke a sledeći put Cezar salatu i Čačanske uštipke, i dolazimo do 11.jula. (sva jela za preporuku!)

Rezervisali smo za 19h, jer sve kasnije bi nam bilo prekasno i previše remetilo bebin raspored. Ulazimo u restoran i jedini smo gosti. Zbog velikih vrućina svi dolaze tek od 20h. Ne bunim se jer imam priliku da prošetam i snimim par snimaka koje želim da postavim na Youtube kanal (link ka videu na kraju teksta).

Kako nema nikoga imamo priliku i da biramo sto, jedan u delu gde su izložena vina. Osim što je pored klime, taj deo je i najlepši u celom restoranu.

Milan želi koka kolu, a ja čašu belog vina. Već sam ga jednog pila i jako mi se svidelo. Služe ga u lepim, jako visokim, vinskim čašama, što je za mene dodatni plus. Dobijamo jelovnike i razmišljamo šta ćemo. Još prošli put sam videla Piletinu u sosu od 4 bibera ali tada sam se plašila da probam nešto drugačije. Ali neću se plašiti na moj rođendan, naručiću je i svideće mi se! Naravno, bila sam u pravu. Oduševljena sam i ovo jelo možete očekivati uskoro u mojim receptima!

Na al dente taljatelama leže 3 mekane i sočne šnicle od pilećeg filea, pre prženja uvaljane u biber a zatim prelivene ukusnom neutralnom pavlakom sa dodatkom nečega, možda krem sira, sa nekoliko čeri paradajza i listova rukole…

Milan uzima Karađorđevu, punjena kajmakom, jako mekana i sočna. Komentarišemo kako je ukusna, nimalo suva iako često zna da bude!

Na pola jela pravimo pauzu, posebno ja jer ne mogu da dođem do daha. Porcija je jako velika iako na prvi pogled ne izgleda tako!

Milan naručuje nugat kup a ja odlučujem da ne mogu više ništa. A onda sledi iznenađenje. Donose kup a pored njega i kolač ‘Bela kraljica’ (koji isto planiram da pravim) sa sve vatrometom i svećicom, konobari usput pevaju ‘danas nam je divan dan’, a ja kao malo dete tapšem i pridružujem im se u proslavi moga rođendana 😁

Zamišljam želju i duvam svećicu i ne mogu da verujem da sam ovako lepo iznenađena. Naravno, imamo tamo nekoga kome sam draga pa mi je ovako nešto organizovano. Ali verujem da ako zamolite, svakoga bi ovako iznenadili.

Priznajem, pristrasna sam, i dok krećemo kući jedva čekam kada ću opet da dođem. Ali bez obzira na sve moje lepe trenutke u ovom restoranu, s pravom se, isto kao i Ivan Ivanović kunem u njega. A i više od 30 godina uspeha govori nešto! Doduše tek treba da dođem dovoljno kasno da bih doživela taj provod po čemu je ovaj restoran poznat, ali i bez toga meni je za svaku preporuku! 👍👌👌👌

 

Kratak video:

One thought on “RESTORAN TABOR

  1. Koliko sam puta prolazila pored Tabora, nikada nisam tu rucala. Posle ove recenzije, sledeci moj izlazak ce biti bas Tabor. Hvala

Leave a Reply